Autor: Nikolina Aleksić

BANJALUKA, SARAJEVO – Novinari su tokom epidemije virusa korona prinuđeni da mnogo više komuniciraju putem maila i drugih online platformi, što veoma utiče na njihov rad, s obzirom na to da na taj način ne mogu dobiti sve potrebne informacije, a institucije su to iskoristile kako ne bi odgovarale na neugodna pitanja koja bi im novinari postavili uživo, ističu predstavnici novinarske profesije.

Iz Savjeta za štampu BiH za “Nezavisne” kažu da je epidemija virusa korona donijela jedan sasvim novi pristup rada u svim djelatnostima, pa i novinarstvu.

“Gotovo sva komunikacija koja se u normalnim uslovima odvijala uživo premještena je u online prostor, putem maila i drugih online platformi. I novinari su bili primorani prilagoditi se novim načinima komunikacije, jer bi u protivnom njihov posao bio gotovo onemogućen”, istakli su iz Savjeta za štampu BiH.

Dodaju da se intervjui često vode putem online platformi te da su praktično zamijenile direktan kontakt.

“Činjenica je da su mnoge javne institucije krizno komuniciranje u pandemiji zloupotrebljavale tako što bi na online pres-konferencijama izbjegavale po njih neugodna pitanja na način da jednostavno odgovore samo na tri pitanja koja odaberu, pod krinkom da su vremenski ograničene”, ističu iz Savjeta za štampu.

Dodaju da su zaprimili brojne žalbe novinara na netransparentnost rada institucija zbog izbjegavanja davanja vrlo važnih informacija.

“Ovaj način rada često je usporavao proces nastanka novinarskog teksta ili priloga jer su neki zvaničnici i predstavnici institucija odgađali da pošalju odgovore na novinarska pitanja, a često su se bavili nedopustivim izgovorima poput ‘nikada nismo zaprimili vaš upit’, pa su novinari posezali i za dokumentovanjem ovakvih manipulacija objavljujući javno prepiske i upite koje su slali”, kazali su iz Savjeta za štampu BiH.

Ipak, kako navode, uz sve nedaće i otežavajuće okolnosti u kojima su se našli u periodu pandemije, mediji su pokazali veliku angažovanost i vrlo ozbiljan i profesionalan pristup radu.

Iz Udruženja “BH novinari” za “Nezavisne” kažu da je online komunikacija tokom pandemije imala svojih prednosti, ali i mana.

“Prema istraživanju ‘BH novinara’, online novinarstvo nerijetko ograničava novinare u njihovom poslu kada je riječ o pristupu informacijama te odgovorima javnih zvaničnika i predstavnika institucija na medijske upite”, kazali su iz ovog udruženja.

Ističu da su konferencije za štampu koje se odvijaju bez ili uz ograničeno prisustvo medija pojedini predstavnici institucija u BiH iskoristili za uvođenje svojevrsne “tihe cenzure”.

“Zbog toga često selektivno odgovaraju na pitanja koja im novinari upute mailom ili daju izjave samo ‘odabranim’ medijima. Rad na terenu i vođenje intervjua uživo ima više prednosti u smislu dobijanja kvalitetnijih, pravovremenih i detaljnih informacija o određenoj temi”, kazali su iz Udruženja “BH novinari”.

Napominju i da su se mnogi novinari i novinarke suočili s povećanim obimom radnih zadataka tokom pandemije, te da im je poseban izazov kako uskladiti privatne i poslovne obaveze koje se često prepliću tokom rada od kuće.

“Čak 62,5 odsto novinarki u BiH navodi da se obim njihovih radnih zadataka znatno povećao tokom pandemije, njih 33,3 odsto navodi da su im radne obaveze povećane do 50 odsto, dok je 5,4 odsto njih radilo duplo više u odnosu na period prije početka pandemije”, kazali su iz ovog udruženja.

Vladimir Šušak, novinar BHT-a, za “Nezavisne” kaže da je situacija na početku pandemije bila veoma problematična jer nisu mogli prisustvovati javnim obraćanjima predstavnika institucija.

“U principu, serviralo nam se ono što su oni smatrali važnim da nam kažu. Zbog toga nismo mogli postavljati relevantna pitanja koja bi na neki način upotpunila te informacije”, kazao je Šušak.

Dodaje da su pokušavali izbjegavati direktne kontakte te da su se orijentisali na telefonske izjave, kao i putem Zooma i Skypea, koje su i omogućile video koji bi zadovoljavao standarde televizije.

“Ipak, po strani smo ostavili rizik od zaražavanja i odlučili prisustvovati konferencijama, jer smo shvatili da je važno postavljati pitanja koja su u javnom interesu”, istakao je Šušak.

Ovaj tekst se realizuje u okviru USAID-ovog Programa osnaživanja nezavisnih medija (IMEP), koji implementira CPCD.

OSTAVITI ODGOVOR